субота, 2. април 2011.
петак, 18. јун 2010.
понедељак, 15. фебруар 2010.
уторак, 28. октобар 2008.
четвртак, 31. јануар 2008.
Borisov 18-ti rođendan 1990.godine.
Tivat , plaža 1976. godine
Tivat , plaža 1976. godine
Novi Sad
Novi Sad 
U delu bloga povezan linkom „SPREJ“ ,nalazi se sajt koji sam na internetu postavila 2004.godine , a odnosi se na tok vođenja jednog krivičnog spora u Opštinskom i Okružnom sudu u Novom Sadu u kojem je okrivljena svo vreme priznavala krivicu i dobila spor. Na sajtu se nalaze i dopisi u dnevnoj štampi jer sam se više puta obraćala javnosti.
Pošto ovaj sajt nije završen 2004. godine dodajem da je Republički javni tužilac kojem je moj advokat podneo inicijativu za zaštitu zakonitosti istu odbio sa obrazloženjem da, on nije našao da postoji zakonski osnov za podizanje ovog zahteva ,bez obzira što je znao da se radi o školskom primeru ....zašto ?
I umesto da budem zaštićena od ovog krivičnog dela dosuđeni su mi troškovi koji su mi skinuti sa plate ,a okrivljenoj je indirektno „dozvoljeno„ da sa takvim ponašanjem nastavi...
Posle određenog vremena ja, sam saznala da se radnica koja mi je nanela telesnu povredu nalazi na dužemesečnom lečenju na psihijatrijskoj klinici u Novom Sadu, čiji je stalni pacijent.Pošto smo radile u istoj službi primetila sam da je godišnje po nekoliko meseci na bolovanju,tako da sam ovoga puta nakon saznanja gde se leči proverila telefonom da li se zaista nalazi na lečenju.
Nekoliko puta u toku 2004. godine počev od januara do septembra smo moji prijatelji i ja zvali kliniku i uvek dobijali odgovor da je ona veoma kritična osoba.Čak sam jedanput otišla da je posetim lično i uverila se da je ona jedna od težih bolesnoka na klinici.
U toku vođenja krivičnog spora ovaj podatak nikom nije bio poznat ,a bitan je za donošenje presude jer se osobi sa takvim zdravstvenim problemima ne može verovati da redovnovno uzima lekove niti da je i u momentu izvršenja ovog krivičnog dela bila potpuno svesna šta je uradila i da je zaista uzimala lekove kako joj je preporučeno od strane lekara.
Da bih dobila ovaj podatak morala sam se prethodno pismeno obratila Inspekciji rada-odeljenje za medicinu sa zahtevom da mi ga zvanično dostave službenim putem jer ga ja od lekara nisam mogla dobiti ,zbog tajnosti dijagnoze. Odgovorili su mi da oni takvih ovlašćenja nemaju i uputili me na sud ,kao jedinu instituciju nadležnu za takve podatk.
Pre nego što sam podnela zahtev za ponavljanje ovog postupka krivičnom odeljenju u Novom Sadu, pismeno sam se obratila Opštinskom javnom tužilaštvu jer i oni imaju ista ovlašćenja ,sa ciljem da dobijem podatak koji mi je bio potreban za obnovu postupka.
Opštinski javni tužilac je pribavio podatak,ali je odbio da mi ga dostavi ,samo mi je pročitano ime lekara kod kojih se dugogodišnje lečila, tako da sam ipak od Opštinkog suda u Novom Sadu zatražila obnovu postupka na osnovu onoga što sam uspela da saznam ,a od njih ponovo zatražila da službenim putem pribave taj podatak.
Ovaj zahtev je odbijen i u prvom i u drugom stepenu sa obrazloženjem da se nije stekao uslov za obnovu postupka jer nemam materijalne dokaze za njega ,a oni su odbili da ga pribave.
Sudije koje su potpisale rešnje
Pošto ovaj sajt nije završen 2004. godine dodajem da je Republički javni tužilac kojem je moj advokat podneo inicijativu za zaštitu zakonitosti istu odbio sa obrazloženjem da, on nije našao da postoji zakonski osnov za podizanje ovog zahteva ,bez obzira što je znao da se radi o školskom primeru ....zašto ?
I umesto da budem zaštićena od ovog krivičnog dela dosuđeni su mi troškovi koji su mi skinuti sa plate ,a okrivljenoj je indirektno „dozvoljeno„ da sa takvim ponašanjem nastavi...
Posle određenog vremena ja, sam saznala da se radnica koja mi je nanela telesnu povredu nalazi na dužemesečnom lečenju na psihijatrijskoj klinici u Novom Sadu, čiji je stalni pacijent.Pošto smo radile u istoj službi primetila sam da je godišnje po nekoliko meseci na bolovanju,tako da sam ovoga puta nakon saznanja gde se leči proverila telefonom da li se zaista nalazi na lečenju.
Nekoliko puta u toku 2004. godine počev od januara do septembra smo moji prijatelji i ja zvali kliniku i uvek dobijali odgovor da je ona veoma kritična osoba.Čak sam jedanput otišla da je posetim lično i uverila se da je ona jedna od težih bolesnoka na klinici.
U toku vođenja krivičnog spora ovaj podatak nikom nije bio poznat ,a bitan je za donošenje presude jer se osobi sa takvim zdravstvenim problemima ne može verovati da redovnovno uzima lekove niti da je i u momentu izvršenja ovog krivičnog dela bila potpuno svesna šta je uradila i da je zaista uzimala lekove kako joj je preporučeno od strane lekara.
Da bih dobila ovaj podatak morala sam se prethodno pismeno obratila Inspekciji rada-odeljenje za medicinu sa zahtevom da mi ga zvanično dostave službenim putem jer ga ja od lekara nisam mogla dobiti ,zbog tajnosti dijagnoze. Odgovorili su mi da oni takvih ovlašćenja nemaju i uputili me na sud ,kao jedinu instituciju nadležnu za takve podatk.
Pre nego što sam podnela zahtev za ponavljanje ovog postupka krivičnom odeljenju u Novom Sadu, pismeno sam se obratila Opštinskom javnom tužilaštvu jer i oni imaju ista ovlašćenja ,sa ciljem da dobijem podatak koji mi je bio potreban za obnovu postupka.
Opštinski javni tužilac je pribavio podatak,ali je odbio da mi ga dostavi ,samo mi je pročitano ime lekara kod kojih se dugogodišnje lečila, tako da sam ipak od Opštinkog suda u Novom Sadu zatražila obnovu postupka na osnovu onoga što sam uspela da saznam ,a od njih ponovo zatražila da službenim putem pribave taj podatak.
Ovaj zahtev je odbijen i u prvom i u drugom stepenu sa obrazloženjem da se nije stekao uslov za obnovu postupka jer nemam materijalne dokaze za njega ,a oni su odbili da ga pribave.
Posle ovolikog maltretiranja odustala sam od svih vanrednih pravnih lekova jer nisam imala poverenja da će se suditi po zakonu ,a ja bih bila primorana da plaćam advokate za vanredne pravne lekove za koje su jedino oni zakonom ovlašćen.
Sajt je objavljen na pet strana
Zrada suda u Novom Sadu
Пријавите се на:
Постови (Atom)
